Privredno društvo "TE Nikola Tesla" u današnjem sastavu posluje od 1. januara 1992. godine. Nastalo je na osnovu odluke Upravnog odbora JP "Elektroprivreda Srbije", spajanjem Termoelektrana "Nikola Tesla" A i B u Obrenovcu, Termoelektrane "Kolubara A" u Velikim Crljenima, Termoelektrane "Morava" u Svilajncu i TE-TO "Kolubara B" Ub u izgradnji.
Od 1. januara 2006. godine posluje kao zavisno privredno društvo u sastavu JP "Elektroprivreda Srbije".
Proizvodna istorija TENT-a počela je znatno ranije, početkom rada danas najstarije termoelektrane u Srbiji, TE "Kolulbara".

Investitorska grupa za izgradnju TE "Kolubara" osnovana je rešenjem Vlade Republike Srbije 1952.
Prvi, blok snage 32 MW, pušten je u pogon 20. oktobra 1956.
Blok 5, snage 110 MW sinhronizovan je 3. maja 1979.
TE "Morava", kao preduzeće osnovano je 29. februara 1964. Blok snage 125 MW
pušten u pogon 31. januara1969.

Radnički Savet ZEPS, na sednici u TE "Kolubara"15. oktobra 1964, doneo je odluku o izgradnji TE "Obrenovac", projektovane snage 5x200 MW. Za direktora TE "Obrenovac" postavljen je Bogoljub Urošević, tadašnji direktor Elektroprivrede Srbije.
Radovi na bloku "A1" započetli su 27. jula 1967.
Prvi blok, snage 210 MW (prvi blok te snage u tadašnjoj SFRJ), pušten je u pogon 7. marta 1970. Posle puštanja u pogon drugog bloka, septembra iste godine, odlučeno je da se na ovoj lokaciji izgradi još četiri bloka veće snage - od po 308 megavata.

Odluka o izgradnji TE "Nikola Tesla B" doneta je 1974.
Na referendumu 24. aprila 1975. godine, kolektiv  TE "Obrenovac" donosi odluku o promeni imena u TE "Nikola Tesla".
Šesti blok TE "Nikola Tesla A" pušten je u pogon 26. decembra 1979. čime je završena izgradnja najveće termoelektrane na Balkanu, snage 1650,5 MW.

Radovi na prvom bloku elektrane "B", snage 620 MW, započeti su 1978. godine. Prvi kilovat sati sa ovog bloka potekli su 3. novembra 1983, a sa drugog  28. novembra.1985, čime je završena prfa faza gradnje ove elektrane.
     
Osamnaest godina izgradnje obrenovačkih elektrana, od 1967. do 1985. godine, najdinamičniji su period razvoja moderne Elektroprivrede Srbije, unapređivanja i umnožavanja njenih ne samo tehničkih i tehnoloških, nego i stručnih mogućnosti. Bilo je to i vreme izazova da se u okvirima naše privrede pronađu projektantska, montažerska i proizvodna rešenja koja zadovoljavaju potrebe tako složenih i modernih sistema.

Da su vođene jasnom vizijom vidi se i po tome što je gradnja svakog novog bloka nastavljala započeti razvojni trend. Dostizani su i podizani standardi u efikasnosti gradnje, montaže i puštanja u rad postrojenja. Unapređivani projekti, podizana snaga blokova, sve sa jasnim ciljem – da se ekonomičnom gradnjom i snižavanjem troškova proizvodnje dobije što jeftinija električna energija.

Od početka gradnje prvog 210 megavatnog bloka do prvog proizvedenog kilovat-sata električne energije, 7. marta 1970. godine, proteklo je samo 33 meseca. Paralelno je građen i drugi blok, koji je u pogon ušao šest meseci kasnije. U prvoj godini rada ostvarena je i prva milijarda kilovat-sati električne energije iz obrenovačke termoelektrane.

U narednih 9 godina izgrađena su i u rad uključena i preostala četiri bloka Termoelektrane A, snage od po 308 megavata, čime je ona proizvodnom snagom nadrasla dotadašnju našu najveću elektranu – Hidroelektranu „Đeredap“.

Uporedo sa prvim, otvoreno je i drugo gradilište i 1977. godine zpočeli da niču obrisi Termoelektrane „Nikola Tesla B“, sa u to vreme najsnažnijim blokovima  u svetu na niskokalorični lignit. Do 1985. godine u pogon su uvedena dva takva bloka. Bogato iskustvo stečeno u stvaranju elektrane »A« omogućilo je da i kvalitet novih pogona bude vrhunski, što će ubrzo pokazati rezultati njihovog rada.
 
Zajedno sa proizvodnim pogonima, razvijan je Železnički transport obrenovačkih elektrana, namenjen dopremanju uglja iz kolubarskih rudnika, sa ukupno oko 100 kilometara koloseka. Njime je dopremljen i veliki deo opreme za gradnju TENT-ovih postrojenja, kao i površinskog kopa Tamnava.

Na samom kraju prošlog milenijuma pogoni PD TENT su postali jedna od najvažnijih meta napada moćne NATO ratne mašinerije.

Tokom tromesečnog bombardovanja Srbije 1999. godine, teška razaranja pretrela su razvodna i dalekovodna postrojenja u neposrednoj blizini Termoelektrane „A“ u Obrenovcu, pa čak i proizvodni pogoni Termoelektrane „Kolubara“. U toku ratnih dejstava i nekoliko meseci posle njih, vođena je teška borba da se postrojenja sačuvaju i obnove. Bio je to neželjen i neočekivan, ali pouzdan test koji je pokazao ogromno bogatstvo znanja, stručnosti, iskustva, kreativnosti i požrtvovanja ljudi koji nose posao u obrenovačkim elektranama.